Došao Mujo u Njemačku i naiđe na aparat na kojem piše:
“Ubaciš marku – smršaš kilogram.”
Mujo, kao i svaki radoznao Bosanac, ubaci marku.
Odjednom se pojavi djevojka u sportskoj opremi s natpisom:
“Ako me uhvatiš – tvoja sam!”
Mujo trči za njom, trči… ali nikako da je stigne.
Na kraju se sav umori i – stvarno, smrša jedan kilogram.
Kaže aparat:
“Ubaci dvije marke – smršaš dva kilograma.”
Mujo ubaci dvije marke.
Opet se pojavi još brža djevojka s istim natpisom.
Mujo trči još više, jedva diše, ali opet ništa – i izgubi dva kilograma.
Kaže Mujo:
“Ma daj da ubacim 100 maraka da vidim šta će sad biti!”
Ubaci on 100 maraka…
Kad odjednom izlazi ogroman lik, sav nabildan, i kaže:
“Sad ja lovim tebe!”
BONUS PRIČA: “Skupa lekcija”
Mujo je u sekundi problijedio kad je vidio ogromnog tipa kako izlazi iz aparata. Nije više bilo ni smijeha ni radoznalosti – samo čisti instinkt za preživljavanje.
– Čekaj, čekaj… – pokuša Mujo nešto reći.
Ali lik samo kratko odgovori:
– Trči.
I Mujo je trčao.
Trčao je brže nego ikad u životu – kroz park, preko ulice, oko zgrade, pa opet nazad. Ljudi su se okretali, neki su se smijali, neki sklanjali s puta, a Mujo je samo gledao da izvuče živu glavu.
Nakon dobrih pola sata, jedva se dovukao nazad do aparata, sav zadihan, mokar kao da je iz bazena izašao.
Ogromni lik nestade isto onako kako se i pojavio.
A aparat hladno ispiše:
“Čestitamo – izgubili ste 10 kilograma.”
Mujo se osloni na aparat, pokušavajući doći do daha.
– Jesam smršao… – promrmlja – ali sam i život ostavio pola puta.
U tom trenutku prilazi jedan Nijemac i upita:
– Kako vam se čini aparat?
Mujo ga pogleda i reče:
– Dobar je… ali ima jedna mana.
– Koja?
Mujo uzdahne:
– Što ne pita prvo jesi li spreman… nego te odmah stavi na viši nivo.
Nijemac se nasmije, a Mujo se okrenu i polako ode, odlučan da sljedeći put bira lakši način za mršavljenje.
Jer neke prečice u životu na kraju ispadnu – najduži put.
