Ulazi mali Mujica u kuću nakon igranja vani, prljav od glave do pete, pa ga Mujo pogleda zbunjeno:
– Muj’ce, bolan, šta s’ to uradio od sebe, baš si pravo prase!
Mujica klimne glavom, a Mujo nastavi:
– Jel’ znaš ti šta je to prase?
Mujica klimne i kaže:
– Dijete od vel’ke svinje, babo…. jel’ tako?
BONUS PRIČA: “Porodična logika”
Nakon što je Mujica izgovorio svoju rečenicu, u kući je na trenutak nastala tišina. Mujo ga je gledao nekoliko sekundi, pokušavajući shvatiti da li je ovo bila slučajnost ili mali već počinje razmišljati “previše logično”.
– Aha… – promrmlja Mujo – znači tako ti to vidiš?
Mujica slegnu ramenima.
– Pa sam si rekao, babo.
U tom trenutku iz kuhinje proviri Fata.
– Šta se dešava?
Mujo uzdahne i pokaže na Mujicu.
– Ništa… mali me upravo naučio lekciju iz biologije.
Fata se nasmije.
– A šta si ga pitao?
– Pitao sam ga zna li šta je prase.
Fata pogleda Mujicu i odmah joj sve bude jasno.
– I?
Mujo odmahne glavom.
– Ništa… samo sam shvatio da treba paziti šta pričam.
Mujica se nasmije i doda:
– Babo, ja samo učim od tebe.
Fata se nasmije još glasnije, a Mujo slegnu ramenima i reče:
– E, ako je tako… onda ću odsad malo više razmišljati prije nego što nešto kažem.
Mujica klimne ozbiljno.
– Pametno, babo.
I tako je Mujo tog dana naučio da djeca ne samo da slušaju – nego i pamte, povezuju i vraćaju tačno onda kada se najmanje nadaš.
